Vrtoglavo se spusta niz obaze tvoje

jedna suza meka, k'o uzdah u noci,

neke oci daleke, zvezde srece broje,

i jecaju tiho, nezno, u samoci.



Tezina se stvara, u grudima jecaj plamti,

ustreptalo srce ne mari za svet,

dane divne radost, srecu ono pamti,

i ceka pravi cas, za zanos, za let.



Ruku meni pruzas kroz prozore snova,

telo drhti burno od straha, nemira u noci,

miris vetar nosi kroz sume javorova,

hoce li srce tvoje srcu mome doci.



Sad zajecaj tiho, patnja nek' odleti,

daleko od krovora, reka, i puta,

za tebe duso moja vredi i umreti,

bez tebe srce moje vecno ce da luta.



Zagrli me nezno, cuvaj me od sveta,

od tisine, ljudi, i oluje koja vije,

nek nam ljubav kao ruza cveta,

za nju jos niko zivi cuo nije.



Maja P.X